Kako hrana utiče na naše raspoloženje?

Na osnovu posmatranja sopstvenih potreba i različitih istraživanja možemo vrlo lako da zaključimo da itekako postoji jaka veza između hrane koju unosimo u svoj organizam i mentalnog stanja u kome se nalazimo u tom trenutku. To se ne odnosi samo na naše želje i potrebe po kojima biramo današnji meni, već i na osećanja koja prate upravo taj meni.

Kako je to povezano?

Najjednostavnije i “najplastičnije” rečeno mozak i želudac su prirodno povezani. Sistemi ova dva organa su se istovremeno formirala, a zajednički živac šalje odgovarajuće informacije našem mozgu. Tako mi osećanja ispoljavamo na jedan ili drugi način u većoj ili manjoj količini kao reakciju na prirodnu vezu u našem organizmu.

To ne znači da hranom treba da lečimo svoj loš dan. Hrana ne rešava naše probleme. Preterano konzumiranje hrane koja nam na početku prija, donosi nam osećaj zadovoljstva, ne sme da prelazi granicu, ukoliko je pređe može doći do poremećaja u ishrani, a nešto više o znakovima koji ukazuju na poremećaje u ishrani možete pročitati OVDE. Ne smemo zaboraviti da je za naš organizam najbolje unošenje raznovrsnih namirnica.

Emocije ne smeju preuzeti potpunu kontrolu nad našim apetitom ili potrebama. Samokontrola i balans donose nam najbolji osećaj. Zato ne podstičemo ni jedni druge, niti sami sebe na to da hrana treba isključivo da zadovolji emotivno stanje. Takvo razmišljanje može dovesti do kasnijih problema u ishrani. Crvene zastavice za to mogu se naći u ovom i ostalim tekstovima koji govore o poremećajima u ishrani.

Uticaj u svakodnevnoj upotrebi

Imamo različite opcije u odabiru nečega što će nam biti glavni stimulans za radnu sposobnost u toku jednog dana. Najčešće i većini zajednički odabir je upravo kafa – odnosno kofein. Neki ljudi ne mogu da započnu svoj dan bez šolje kafe i tek nakon što je popiju računaju da je dan počeo. S druge strane neko je pije kako bi povratio svoju radnu sposobnost i imao snage da završi dan onako kako je zamislio. To je povezano sa psihom čoveka, jedan je od klasičnih primera kako umor, stres, napetost, utiču na redovnu upotrebu pića kao što je kafa.

Znate kako u filmovima često vidimo likove koji kada su tužni, depresivni, povređeni, jedu velike kašike sladoleda, nekoliko kesica čipsa i piju gazirana pića. Pa tako misle da se osećaju bolje i da je takvo psihičko stanje najpogodnije za unošenje upravo takvih namirnica u velikim količinama. Istina je da sebi nimalo ne pomažu. Da brza hrana doprinosi još gorem raspoloženju i osećaju umora.

U želji da što pre počnemo sa zdravim životom, zaboravljamo na brzu hranu koju smo do juče jeli. Želimo sebi da dokažemo kako možemo preko noći da napravimo značajne promene u ishrani, pa taj inat vidi samo voće, povrće i hranu sa što manje kalorija. Dalje želje zavise od toga da li ćemo se brzo navići na novi režim ishrane ili ipak ne.

Redovni obroci

Na kraju priče, najzdraviji način da svoje telo održavate zdravim i energiju na visokom nivou jeste da napravite raspored obroka koje ćete svakodnevno jesti u istim terminima. Za dobar početak dana obiman doručak, slani ili slatki u zavisnosti od toga šta više volite. Manje porcije za ručak i večeru, užine koje birate prevashodno svom osećaju. Kafa koju pijete donosi nagli porast energije, koji kratko traje, pa prelazi u ili veliku pospanost ili u probleme u spavanju. Prema svojim potrebama i poznavanju sopstvenog metabolizma birajte ono što vam odgovara. Ali ne zaboravite da je balans ključ svega.

Autor: Andrea Veselinović

16 Comments

Leave a Reply

The Best News Daily

We don't send spam