Milica Rogović: Mi zaista jesmo ono što jedemo

Kao što je važno govoriti o poremećajima u ishrani, bitno je govoriti i o tome kako do pravilne ishrane. 

Kako do pravilne ishrane, reći će nam Milica Rogović, devojka (student) kojoj se život promenio na bolje kako je krenula zdravije da se hrani, i uvidela važnost zdrave ishrane.

Milica je kroz svoje iskustvo odlučila da pomogne i drugima koji se bore sa nepravilnom ishranom, i tako uči kako da postane nutricionista/dijetetičar.

Kako je počeo tvoj put ka tome da budeš nutricionista, i generalno put ka zdravijoj ishrani?

Od samog početka razvoja, borila se sa skoliozom. Bila je svesna de je ima, ali nikada je nije ozbiljno shvatila dok nije zadobila bolove u predelu leđa i dok ista nije postala vidljiva.

– Pre godinu dana otišla sam u teretanu sa velikom skoliozom i sa skoro 72 kilograma. Tu počinje moja priča o zdravoj ishrani. Shvatila sam da je gubitak kilograma vežbanjem bez odgovarajuće ishrane veoma težak i dug period tako da sam počela da se interesujem o tome kako da popravim svoj život na bolje, rekla je ona.

Ne mogu da vam opišem na koje načine sam sve dolazila do informacija o hrani, o njenom uticaju na telo, kombinaciji namirnica… Sve to mi je privuklo pažnju i u jednom trenutku mi je bilo jasno čime želim da se bavim. U međuvremenu su dolazili rezultati treninga, leđa su bila bolja i uspela sam za početak da izgubim 11 kilograma. Sve je nekako došlo na svoje,tako da sam beskonačno zahvalna teretani i divnim ljudima iz nje koji su mi neizmerno dragi, ističe Milica.

Šta vidiš kao najčešći problem da neko krene zdravo da se hrani?

Uticaj medija na zdrav način ishrane je značajan, zbog plasiranja informacija koje nam mogu pomoći, ali je potrebno biti oprezan i proveriti izvore istih, ali je činjenica da mnogi i nisu obavešteni.

Moj lični utisak jeste manjak volje i sama neobaveštenost. Ljudi treba da znaju da mi zaista jesmo ono što jedemo. Treba da volimo sebe i da mislimo pre svega o našem zdravlju, jer nažalost, svedoci smo koliko ono nema cenu… Takođe, razumem  današnji ubrzan život.  Ne živi se od lepe reči, ali zdrav način života nije skup. Samo malo više informisanosti  i bolje organizacije, jer kada želja postoji, ona ne zna za neuspeh, naglasila je sagovornica.

Kako i sama kaže, zdrava ishrana joj je donela dosta pozitivnih stvari u životu.

– Rešio mi se zdravstveni problem koji mi je doneo i mnogo suza,vremenom mi se probudila želja za onim što želim da studiram, usvojila sam zdrave navike i tu je volja da nesebično skrećem pažnju koliko ona treba da postane naša svakodnevnica i da je jedini neuspeh zapravo odustajanje, rekla je Rogović.

Fejsbuk: Milica Rogović – privatna arhiva

Šta je od hrane najbitnije da unosimo u telo?

Apsolutno sam za raznovrsnu ishranu i to uvek naglašam. Smatram da ništa ne treba trajno da se izbaci već svaka namirnica ima svoju adekvatnu zdraviju zamenu… Hrana treba da obezbedi energetske, gradivne i zaštitne materije. To je značajno zbog fiziološke funkcije organizma, fizičke aktivnosti kao i zbog rasta i razvoja kod najmlađih. Što se recimo vitamina tiče, oni su neophodni za život i njih moramo da unosimo hranom. Nose brojne uloge kao što je recimo proces viđenja za koji je zadužen vitamin A ili je reč o procesu koagulacije i onda pričamo o vitaminu K. Naravno, treba voditi računa i o Gvožđu (Fe) jer je nedostatak gvožđa u svetu najčešći nutritivni deficit, a sam hronični deficit Fe dovodi do sideropenijske anemije. Tako da povećane potrebe za gvožđem imaju  deca i adolescenti zbog rasta , trudnice kao i vegetarijanci… Ništa manje nije značajan  jod, koji je neophodan za sintezu hormona štitne žlezde, preporučuje naša sagovornica.

Mnogo se danas govori i o proteinima i namirinicama koje ih sadrže. Što se tiče sadržaja proteina u namirinicama životinjskog porekla to su jaja, mleko, riba, junetina… Dok proteini iz namirnica biljnog porekla možemo pronaći u žitaricama, soji, mahunarkama, orašastim plodovima,voću, povrću i slično, dodaje Milica.

Fejsbuk: Milica Rogović – privatna arhiva

Kakva hrana ima uticaj na naše mentalno zdravlje?

Zasigurno postoji snažna veza između toga šta jedemo i kako se osećamo ali isto tako ne treba hrana da bude ta od koje zavisi naša sreća. Kada je reč o uzrocima gojaznosti prve misli vezane su za prevelik unos hrane i smanjenu fizičku aktivnost, ali ako ne pričamo samo površinski , shvatićemo da nisu prisutni samo fizički već i psihosocijalni uzroci. Značajnu ulogu ima naš apetit, kome je dovoljno da oseti miris hrane, da li je to u pitanju brza hrana, čiji miris osećamo svakodnevno u gradu, neki miris koji nas podseća na neki lep trenutak ili dešavanje iz prošlosti da bismo  dobili lažnu informaciju o gladi. Nešto na čemu uvek insistiram  da osećaj gladi nikada ne treba da ignorišemo, dok pojavu apetita treba na drugačiji način da “ugasimo”. Hrana nije naša nagrada već predstavlja osnovnu ljudsku potrebu, zaključuje sagovornica.

Autor: Lara Veselinović 

Leave a Reply

The Best News Daily

We don't send spam