Šta posle propusta u prazničnoj ishrani?

Prva asocijacija na praznike je bogata trpeza i mnogo masne, začinjene, nezdrave, teške hrane kojoj je teško reći ne. Isto tako nam većinom okolina, porodica i prijatelji koji su se toliko potrudili oko te hrane ni ne dozvoljava da istoj kažemo ne. Tada se opustimo, a onda uglavnom sledi kajanje. Utiče na našu psihu i dalju ishranu, ali sve se može rešiti, popraviti, ponovo uspostaviti neki balans.

Iz posta naglo u mrsno


Prelazak iz posne ishrane u mrsnu može biti veliki šok za organizam. To je prvi problem koji se
javlja nakon prazničnog prejedanja. Iz krajnosti u krajnost možemo naštetiti našem organizmu,
jer gubimo osećaj za odabir i količinu hrane koju smo pojeli.

Česta greška koju pravimo je ta da našim mislima posnu ishranu naglo ostavimo iza sebe i time ne damo organizmu priliku da se ponovno navikne na ishranu koja je prethodila postu. Ukoliko ste i ove godine napravili tu grešku prosto krenite ispočetka već sutra. Postepenim uvođenjem mrsne hrane u obroke i balansom u onome što jedete ujutru, u toku dana i uveče lagano ćete prilagoditi ishranu svom organizmu.

Napravite sebi dnevni plan u kom nećete potpuno izostaviti posnu hranu. Iako je post prošao, hrana koju jedete tokom istog je jednako zdrava i nakon njega. Hidrirajte svoj organizam i ne zaboravite na fizičku aktivnost. Prilagođavajte se sami sebi, slušajte svoj organizam tako da ostanete zdravi.


Prejedanje – poremećaj ili potreba


Prejedanje se u teoriji svrstava u poremećaje u ishrani na psiho-fizičkom nivou. Veliki deo
razloga zbog kojih dolazi do prejedanja ima veze sa našim emocijama. U ovom prazničnom periodu moguće je da se i zbog gore pomenutog posta prosto uželimo hrane koja nam je bila uskraćena svo to vreme pa želimo da što pre svojim čulima pružimo taj užitak koji je falio.

Faktor koji jednako utiče na prejedanje je i okolina. Porodica koja nam non-stop dodaje nešto u
tanjir, koju ne možemo da odbijemo jer se toliko potrudila, a između ostalog želimo da uživamo u izobilju sa svojim najmilijima.


Veza između psihe i prejedanja vidi se kroz više primera. Jedemo i onda kada nismo gladni,
jedemo sve dok se ne osećamo prezasito hranom, ubrzano u velikim količinama. Uprkos osećaju krivice i uzrujanosti zbog svesnog prejedanja ne prestajemo s jedenjem u nedostatku
samokontrole. U samokontroli se krije rešenje problema. Našom ishranom ne treba da upravljaju emocije već potrebe organizma.

Držite to u fokusu i znajte da ni prejedanje ni izgladnjivanje nije rešenje ni za šta. Balans je ključ. Ukoliko ne znate da ga uspostavite nije sramota zatražiti pomoć od nekoga i poslušati nečiji savet.


Griža savesti


Krivljenjem sebe zbog nedostatka samokontrole, zbog lošeg osećaja u stomaku ili umornog
stanja u kom se nalazite zbog nepažnje u koracima ishrane tokom praznika, ne možete pomoći
sebi. A to je ono što sada treba da uradite. Zbog toga praznične dane ostavite u lepom sećanju iza sebe, a već od sutra uradite nešto dobro za svoje telo i zdravlje.

Nemojte da se kajete zbog svega što ste pojeli, ipak ste uživali dok ste jeli i dali sebi malo oduška od pravila. Nek vam to ne budete navika ubuduće. Čuvajte svoj organizam zdravim, a ishranu izbalansiranom.

Autor: Andrea Veselinović

Leave a Reply

The Best News Daily

We don't send spam